Kako je malo potrebno da….
Bili su spremni da krenu na ekskurziju ! Sjedili su na trotuaru, sretni i neoptereceni. Barem je tako izgledalo. More kofera, ruksaka i vreca za spavanje , razbacano je unaokolo. Na samom uglu , gdje trotuar granici sa cestom , naslagane su gajbe sa hranom. Gajba na vrhu je puna Cole,Fanti i kojekavih drugih , gaziranih pica. Mnogi pricaju, poneki zvizducu i pjevuse, dok se pojedini , galamljivo isticu ,zabavljajuci svoje okruzenje. Stize i autobus ! Svi se razletise. U tren oka potrpase kofere u prtljaznik i nagrnuse u autobus da zauzmu mjesta. Posmatrala sam ih, uzivala u njihovoj sreci i razdraganosti, bas kao da cu i ja na put , zajedno sa njima. Dvije djevojke su pronasle mjesta negdje oko sredine autobusa. Bile su vesele i pune energije. Naginjale su se preko prednjih sjedista,da bi se potom okretali prema sjedistima iza, gestikulirajuci rukama. A onda su se smjestile i umirile. Jedna od njih je primjetila moj pogled i osmijeh na licu. Druga djevojka je sasma mehanicki pogledala u istom pravcu i tako su se nase oci srele ! Nije to trajalo dugo ! Mozda par sekundi. Tek toliko da prijatni pogled ne prede u fazu neprijatnosti. Podigoh ruku i mahnuh im. Nisu se dvoumile ,vec su i one, sasvim razdragano i sa osmijehom na licu, pocele da masu sa sve cetiri ruke. Autobus je krenuo , a one su i dalje mahale,okrecuci se prema nazad. Kao da su zeljele da budu sigurne da sam jos tu , i da im masem.
Kada je autobus zasao za zgradu, u mislima sam im pozeljela sretan put i dobar provod .
I pomislila sam na tren , o moci samo jedne ruke da pokrene cetiri . Pomislila sam , o radosti podjeljenog trenutka. Pomislila sam o moci te cetiri ruke,cije mahanje je blo relativno kratko,ali ciji je odjek ,znacajno uticao na intenzitet i dozivljaj toga dana , ……… koji,kao da je bio , zvjezdanom prasinom , posut.
“I pomislila sam na tren , o moci samo jedne ruke da pokrene cetiri . Pomislila sam , o radosti podjeljenog trenutka. Pomislila sam o moci te cetiri ruke,cije mahanje je blo relativno kratko,ali ciji je odjek ,znacajno uticao na intenzitet i dozivljaj toga dana….”
Ruke draga moja Afroditta nekad kažu mnogo više od reči. Jedna lepa slika za tebe
http://www.scientificamerican.com/media/inline/with-a-wave-of-the-hand_1.jpg
Tacno tako Makaronce !
Bez rjeci smo se sporazumijeli. Neznanci,a ipak svijesni da nismo izdvojeni,vec povezani .
Hvala za sliku. Dopada mi se !
obožavam te nasumične momente koji ti nabace osmeh na lice, vrate veru u ljude…
@ apokalipso : Da,ti momenti su neprocjenjivi !
Dobro jutro
uz prvu kaficu i tvoj tekst zapocinjem ovo jutro i lepi dan koji se vez nazire sto se sunca tice
najezila sam se i setila svoje ekskurzije i mahanja rukom koje radao cinim, i koliko samo toplote je i tome..a i moji klinci dok masu nepoznatim ljudima u nekom prolazecem autobusu a oni im otpozdravljaju, potpuni stranci a u tom momentu toliko bliski… ma cudo! divno preneto zapazanje kao sto ti to i umes…
Uzivaj u danu u ovoj sedmici, nadam se da imas malo sunca i cekam neku tvoju novu slikicu
poz
Kako nekada male i jednostavne stvari mogu da nam ulepšaju život. Divna priča, evo i moje dve ruke vam se pridružuju i divan dan žele:-)
Vidi, možda deluje detinjasto i blesavo, ali imam običaj, dok vozim, da ‘laaadno mašem ljudima sa osmehom…čisto da vidim kako će se ponašati. I deluje. Svi do jednog odmahnu, nasmejani, nepoznatoj ženi koja maše iz nekog tamo auta…i onda se smejem jer sam nekom darovala svoju pozitivnu energiju, emociju, da je prenese dalje…kao ti tim devojkama. Divan je to osećaj.
@ Sarah : “….ti divni,spontani trenutci ! ”
.. kad covijek ne razmislja,vec djeluje
.. kad se radujemo,bez interesa
.. kada je davanje i uzimanje ,jedno
.. kada tu enrgiju prenesemo dalje,a taj neko je podari sljedecem….
.. i tako se krugovi sire.
Hvala Sarah !
Kisa pada vec nekoliko dana.A onda odskrinem balkonska vrata i cujem pticice sa “moje bukve ” kako radosno poje i pjevuse.I onda pomislim: kad one,koje su izlozene kisi neometano slave svaki dan,neovisno koliko tmuran i kisovit bio,slavicu ga i ja. I tako me preplavi neki mir i jedinstvo sa onim sto jeste.
Uzivaj i sve najbolje.
@ Crnaperla : Male sitne stvarcice,koje su ustanju da nas dan ,ofarbaju svijetlim bojama.
Masem i ja tebi !
Hvala ti !
@ Shaputalica : Vec te vidim kako mases ! Samo nastavi ! Ako je djetinjasto !
I sama sam takva ! 
…sigurna sam da nas ima jos ! 
He,he, baš lepo!!!
Stvarno znaš da uhvatiš trenutak!
Divno si to sve opisala i uradila! Sećam se da smo kao klinci, dok su nas matorci vozili po gradu ili prema moru, uvek mahali ljudima, oni nam uzvraćali pozdrave i smeškali se! Baš je tako, “jedna ruka pokrene mnogo njih”. Lep gest, nema šta!
pridružujem se družini “mahača”
i ja mašem dok se vozim nepoznatim ljudima.
@ Breskvica : he,he
Zivot je mnostvo trenutaka !
Hvala ti !
@ Duda : Hvala sto si podjelila !
@ Dolly : Vidis bona koliko nas ima !
Mahacemo i dalje,zar ne ?
@ Hvala vam djevojke ! <3 Sorry zbog kasnjenja sa komentarima !
bezbeli da ‘oćemo
Ove prelepe misli su me zadrzale i nagnale na razmisljanje. Uzele mi trenutak na najlesi moguci nacin. Predivno.
I ja cu mahnuti od srca !!!
@ Dolly:
Uzivaj u vikendu !
@ Deda : Hvala ti ! I ti imas mahanje odavde !
Dobar vikend , tebi i tvojima !
Gomila podeljene sreće sa knedlom u grlu i najboljim namerama . . .
Jedna ruka je pokrenula četiri ruke i dva osmeha
Nadam se da su se lepo provele!
@ drveni advokat : Koji dozivljaj !
I ja se nadam da su se lijepo provele !
Nista nije govorilo suprotno !
dodjoh i ja da mahnem s dve ruke obavezno
@ Sanjarce : Stigao si k’o porucen ! Poslije dugog i napornog dana,tvoj pozdrav je zaista ljekovit.Hvala ti za to !
I ja masem tebi !
Drago mi je da si ponovo tu !
Prelepo opisan trenutak radosti, straha, strepnje, sreće ….
Mašem, i kad pratim i kad me prate …. i često plačem ….
@ Suske : Oh to sa odlascima !
Treba mi po 10 dana da se dozovem !
A da masem,masem !I podjelim i osmijeh !
Neki prihvate,neki ne !
Definitivno je lakse podijeliti osmijeh , ljeti.
Ljudi su otvoreniji i opusteniji.
U jesen ,kao i zimi,kada pocnu tmurni i kisni dani,ljudi se uvuku u svoje caure i osmijeh postaje rijedak,bas kao i sunce.
Pozdrav Suske