Pod suncem
Priroda se ponovo budi.Danasnja setnja kroz sumu,dala mi je bezbroj dokaza za to.Poslije nekoliko izuzetno hekticnih dana,trebalo je ponovo udahnuti dah prirode i osjetiti tople zrake na mom licu.Nista me tako ne odmori kao priroda i nigdje se ne osjecam tako rastereceno i sretno,kao u njoji.Vratih se na trenutak na poljanu,prepunu divljeg poljskog cvijeca.Tu sam znala da izvrnem sve cetiri i skoro u potpunosti potonem medu rastinje moga djetinjstva.Sve je mirisalo opojnim mirisom,sve je zracilo i isijavalo zlatnom svijetloscu sunca,koje nigdje nije tako darezljivo sijalo,kao tamo.Tu je ostala da lezi bezbriznost,laki hod bosih nogu i jedra zemlja pod stopalima vjecnosti.
Nikad ih nisam pitala da li im nedostaje?
Sute,ja znam boju njihovog glasa,dubinu svake rijeci,elegantno motanje na okukama ,odbrambene mehanizme,izraze lica,pogled oka, ali i sutnju.Ona se u selila u nas,mada je niko nije zvao.Ona je nasla svoje prebivaliste i trazi svoju paznju.Kada pocne da me gurka,znam da je vrijeme da se otisne korak.A ja onda,cipele na noge,i jedan korak ispred drugog.Ja i sutnja zajedno,kao nokat i meso,kao polje divljeg cvijeca i ona jedra zemlja.Njemi,osluskujumo i pratimo jedno drugome puls u miru dana,pod zrakama sunca,onog istog sto me je zarilo i tamo.
Ponekad covijek ima tu privilegiju da sa sobom ponese i dio staroga Ja,suvenire, za sjecanje na prosle dane.Jedan album,jedan tanjiric,jednu knjigu,vizuelnu saharu,punu sjecanja i sunca, koje sija i grije mi dusu. Ono uvijek ,bez velikog napora,osvijetli mi iznova,svaku predenu stopu grude,svaku i onu najuzu stazu,koju je trebalo proci podignute glave.Osvrnem se i mahnem,zastanem,udahnem vjecnost u pluca i pocnem da koracam.Jos je toliko staza koje mi valja preci!
Dotakla si mi dusu slikama, tekstom i ovom stazom…
Sutnja se useli i stanuje tako, bez da je zovemo, imas pravo, ali i resenje: napravimo korak napred… kad god je to moguce…
hvala ti na ovim slikama, slikama u recima..
pozz i
@sarah: Bilo mi je zadovoljstvo.Sunce je snazan pokretac covijeku.Ja ga cesto,u periodu jesen,zima, zamisljam kako me grije i napaja energijom.To mi je jako vazno. Nisam ni u mojoj najludoj fantaziji predpostavljala da moze da prode toliki broj mjeseci bez sunca.
Ali sada znam!
Hvala ti sto podijelis Sarah. Nedaj se dijasporo!
Uhhhh … kako samo praviš ove fotografije – svaka čast!
o tekstu, bolje da ne kažem ništa … kod nas je magla, pa mi tvoje reči izgledaju još teže …
samo uzdahnem mali jače … i trudim se da prođe … Svako ima sećanja kojima se vraća i za koja mu treba samo ćutanje.
Divno!
Uvek ostanem bez teksta ! Mozes ladno da konkurises svojim forografijama na bilo koj konkurs, ravne nema..
Sad je kod nas malo bezvezno vreme, neka magla, neka sipi kisa i malo je tuguljivo, samo mi se spava, nemam pokretacke snage za bilo sta, ali kad dodjem ovde i pogledam slike, procitam sta pises, zamislim tvoje okruzenje, eto i meni snage i elana.
Ekstra !!!
@Suske,hvala ti na pohvali.
Podjelicu sa tobom misljenje.Ja takode imam stav da je nostalgija osjecanje koje svako od nas posjeduje,u manjoj ili vecoj mjeri.Covijek uvijek nosi u sebi dozu nostalgije,bilo da je u svojoj zemlji ili vani.Ona ima korijen u onoj poznatoj izreci koja kaze: „Svi prosli dani izgledaju nam kao praznici!“
Sigurna sam,da sam i dole gdje sam rodena,imala bih odredenu kolicinu sentimentalnosti za prohujalim.
Kada sam toga svijesna,nostalgija se lakse podnosi u ovim okolnostima.
Uh Deda,pa ja sam samo amater.Onako,za svoju dusu.Ja o fotografiji nemam pojma,ali me to ne sprijecava da je dozivljavam laickim okom.Mozda je i tako bolje! Ne moram da se pridrzavam pisanih i ne pisanih pravila,vec onako od oka….spontano.
Volim fotografiju i fotografisanje,to me raduje,sto je za mene alfa i omega.
U svakom slucaju ti hvala,drugaru moj.
Da nostalgija je uvek za necim prisutna, bez obzira gde se mi nalazili. Meni je cesto tesko da pisem o njoj, jer sam van zemlje, pa se to moze razumeti mozda i malo drugacije….ali Sus je to isto lepo rekla: svako od nas ima secanja kojima se rado vraca… ma gde bio na kugli zemaljskoj…
Juce sam pola sata provela na terasi citajuci i uzivajuci u kafi.Koliko samo malo sunca ucini dobrog mojoj dusi i koli sam se samo bolje osecala. I danas je 15C, toplo i prijatno…a ja volim da cackam po basti, pa sam tako nestrpljiva…
Juce su skoro sve komsije izmilele iz svojih kuca i u zavetrini sedeli i kafenisali i odmah je taj zagor bio toliko lep i toliko dugo cekan….smeh i razgovor, i zveckanje solja, tacni….ma prelepa muzika…
pozz i sunce ti saljem iz mog Vorarlberga…
Ovo mi je promaklo, ali vidim, nisam zakasnila. Predivne su ti fotke, nema sta. Kada si u prirodi, najlepse je cutati i slusati! Ima puno da se cuje i uziva. Kada sam jednom, davno, isla na Silva metod, kontrolu uma, imala sam svoje mesto za meditaciju. To je bila poljana, sa visokom travom, koja se polako njise na povetarcu, a ja lezim na njenoj povrsini, srecna i zadovoljna, sa smeskom na licu!
@Dudo,procitala sam knjigu o Silva metodi.Veoma me je zaintrigirala.Poslije sam je ponovo posudila iz biblioteke da je dublje prostudiram,ali mi to nikako nije islo od ruke.Sigurno znas i sama,neke stvari direktno apeluju na nasu paznju i interesovanje,a neke ne.Kada sam je pokusala citati drugi put,nisam nikako mogla da se koncentrisem na napisano.Ocigledno da je bilo pogresno vrijeme.Pokusacu nekom prilikom opet.
Predpostavljam da je prvo citanje bilo u nekoj mojoj fazi kada mi je ta knjiga jako mnogo govorila,dok drugi put,nista.
To je nesto u stilu,prolazimo jednom ulicom bezbroj puta i ne primjecujemo postansko sanduce.Ali kada napisemo pismo i trebamo da ga ubacimo u sanduce,odjednom nam se cini da su sanducad svuda oko nas.Valjda se zbog nase trenutacne potrebe izostre cula u odredenom pravcu.
Inace veoma volim meditaciju i vjezbe apsolutne prisutnosti.Nemam neku posebnu tehniku osim paznje na udisaj i izdisaj i uranjanje u mir.
Pravo da ti kazem, ne znam da li bih i ja to sve mogla da odradim samo citanjem. Ja sam isla na kurs, predavanja. Pa bilo je vrlo interesantno, ali sam, cim sam postigla svoj cilj, odustala. Mrzilo me je da meditiram a bilo je jako korisno. I razne vezbe koje sam radila (umne) su pomagale, pri dobijanju, npr. slobodne linije telefonske, resavanje raznih problema u snu, itd, da te ne davim. Jedno je sigurno a to je da SILVA nije sekta, kao sto mnogi misle. Nema tamo nikakvog boga ni verovanje u nesto, nego samo trening svoga uma. A Silva je prezime coveka i to je sve! Uh, izvini, odlutala sam od teme.
Nisi uopste odlutala.Volim da prodiskutujem o svemu sto je vezano za temu meditacija i mentalni trening.Ne,ne to nije sekta,tako nesto me nikad nije privlacilo,samo cisto prosirivanje vidika i jacanje svijesti.