Sh,sh,sh,sh,sh !!!

Sinoc sam gledala neku emisiju o svadzama i nesuglasicama izmedu komsija.Ljudi se prepiru oko zive ograde,njene visine,sirine,oko komsijskog drveca koje je pocelo da se krosnja iznad teritorije deugog komsije.Nevjerovatno,kako su svi zadrli i niko nece da popusti.Onda se ganjaju pravosudem i paragrafima i otezu sa izvrsenjem donesene odluke do zadnjeg momenta.Cisto da onom drugom izvuku zivac.I svako od njih je potresen i ima oskrnavljen mir u dusi,ali posto smatra da ima pravo,nastavlja sa borbom do zadnjeg atoma.Pokusavala sam da odgonetnem,ko je taj ko je sve zapoceo,ali mi to nije polazilo od ruke.Kad svako od zaracenih strana objasni svoje stanoviste,ja shvatim da ga razumijem,ali ocigledno da ponekad nacini gledanja na stvari mogu da budu tako oprecni, da nema sanse da ljudi sami pronadu rijesenje.Ili mozda to jednostavno ne zele.Ima ljudi koji vole dramu.Nekada toga uopste i nisu svijesni.Ocigledno da postoji nesto u toj dinamici potezanja konopca.Moja je predpostavka da se radi,pomalo o dosadi,pomalo o manjku razumijevanja,a ponajvise o tvrdoglavosti i principu.

Sjetih se odmah ‘94 ,stana u kojem smo zivjeli i komsija iznad nas.Bio je to jedan mladi par,mozda u prvoj polovini dvadesetih.Ja sa posla kuci,premorena,lagano uz stepenice,a moje komsije ,pentraju se ispred mene sa dvije gajbe piva u rukama.Nista mi nisu morali govoriti.Slozila sam u glavi sve za 0,5 sek. 1 gajba= 30 piva,2 gajbe 2×30.dakle,sezdeset pivcuga.Ako se okupi drustvance,ima da loze do nekih doba,sto se brzo ispostavilo kao istinito.Hajd’ ljudi piju,njihova stvar,koliko piju ni to me ne interesuje,sto i produskaju malo zesce i sto cekam da mi ateriraju na sto za rucavanje i to sam mogla da tolerisem,ali dranje i njihov muzicki ukus,koji je totalno “laku noc”,… i moje grnice su postale,vise nego vidljive.Ne odem to vece da im kazem koju,kontala sam ako su popili,sto je ocigledno da jesu,mogu samo dozivjeti neugodnosti,a nista necu postici.Odem sutradan,objasnim kako i sta i oni obecaju da ce se smiriti.Smire se oni ali samo do narednog vikenda i onda,sve ponovo ispocetka.Dolazilo mi je na trenutke zelja,a da iznesem oba zvucnika na hodnik i pustim Cult do daske,pa nek cuju kako se cepa.Ali ne ostvarih tu zamisao,odselise se odjednom i ponovo u zgradi zavlada mir.

Jos jedna situacija mi pade na um.Rodos,prije dvije godine.Simpatican familijarni apartman sa tridesetak soba.More sveda i norvezana.Sve je funkcionisalo bezprekorno.Veliki bazen,palmini suncobrani,dobro opremljen pool-bar,vecernje feste i jos svasta nesto,veoma dobro organizovano od strane vlasnika apartmana.Uplatili smo boravak na dvije sedmice.Prva sedmica,pravi raj na zemlji,odlicno drusvo.Stekli smo bezbroj poznanstava ,posebno sa dvije norvezanke,za koje se uspostavilo da su cuvari zatvora.Junior ih je smatrao totalno cool,sto se ustvari i pokazalo.Ucitive,ljubazne i nadasve nadarene humorom,nema sta.U drugoj sedmici,do nas se doselise cetvorica mladih norvezana.Prvi dan njihovog dolaska,lezali su na lezaljkama blizu nas i povremeno se zalili na dosadu.Niko im ocito nije rekao da je to bio familijarni hotel i da htijeli,ne htjeli,moraju prihvatiti atmosveru  i pravila odraslih,koji su zajedno sa svojom djecom dosli da se iskupaju,isuncaju i odmore od svakodnevnice.Izgleda da im nije trebalo dugo da povezu konce.Onda su poceli da vise u baru i da se nalijevaju sa pivama.Tako su u roku od 24 sata okrenuli prirodni ritam skroz na glavacke.Danju bi kunjali na lezaljkama,a navece,notorno pijani,divljali bi po sobi .Po stotinu puta bi ulazili i izlazili iz sobe ,i svaki put bi tako zalupili vratima, da se cijela zgrada potresala.Kad covijek pokusava da zaspe,a ne moze od buke sta da radi?Ili sizis ili uradis nesto. U neke sitne sate,poceli su da pomjeraju namjestaj.Ne pitaj me za svrhu toga.Jedno pomjeranje i nekako,ali beskonacno mnogo puta,nisam skontala,stvarno.Posto su podovi bili oblozeni keramickim plocicama,dovoljno je bilo pomjeriti krevet samo par centimetara i sve bi odjekivalo.A zidovi ko’ flis papir.Posto mi je strpljenje bilo totalno privedeno kraju,ja se spremim pa na vrata.Kuc,kuc,vrata otvori ljepotan,pjan ko cuskija.Ljulja se,ne vidi prst pred okom.I onda ,pocnemo mi da se sporazumijevamo,ja na danskom,on na norveskom.Situacija,smijesna,ali mi se sporazumijesmo.Obeca on da ce svi oni,iz istih stopa, da se spreme i da odu u grad.Nije bio ni malo neljubazan ili nekulturan,naprotiv.Kako mi je obecao,tako je i bilo uradeno. Skoro pa nevjerovatno,bez puno vike i galame.Onako fino,ljudski.Oni su nastavili da drijemaju na lezaljkama po danu,a nocu bi narucivali taksi i odlazili u grad.Vracali su se nacvrcani ko majke oko 7 sati jutrom.Trebalo im je po 10 minuta da potrefe kljucaonicu,ali sta je to naspram one kolosalne buke koju su prizvodili prvu noc.Nama je i tako i tako bilo vrijeme za ustajanje.Prva jutarnja kafa,na balkonu u potpunoj tisini.Momci su vec spavali kao bebe.