Nemam pojma zasto kada gulim jabuku uvijek imam za cilj da je ogulim u jednom komadu.To je valjda nesto sto se podrazumijeva u mom svijetu.I sad razmisljam sta bih uradila od kore? Vrtim je tako po rukama,koje same pocnu da prave svoju kreaciju.Na kraju ispadose dvije ruze.Naravno ne sasvim prave ali volim te varijacije na temu.Sad mi stoje na stolu,mirisu i neka traju dok traju.Zivo me interesuje kako ce izgledati kada se kora pocne susiti? Uostalom ne moram sve da znam,treba stvari ostaviti vremenu,da ga ono oblikuje i formira.Posmatranje i tok razvoja su interesantni,a cilj…? U ovom slucaju nije bitan. Vazna je cinjenica da male stvari pricinjavaju zadovoljsvo.
Deepak Chopra
Posted by Suske on 16. Oktobar 2008 at 23:27
Bilo bi dobro da ih slikaš svaki dan, i da napraviš mali kratki film
Posted by mahlat on 17. Oktobar 2008 at 08:43
Ruze sa mirisom jabuke…
Posted by amazonka on 17. Oktobar 2008 at 10:07
prvo da te pitam sto gulis jabuku uopste?
drugo da te pohvalim kako si je ogulila
prelijepo je ispalo
Posted by afroditta on 17. Oktobar 2008 at 12:29
Suske,u svakom slucaju cu razmisliti.Volim konstruktivnost.
@mahlat: He,he
@Amazonka: E’ dobro ti pitanje.Ne gulim sve i ne gulim uvijek,ali kad gulim moram koru oguliti u jednom komadu.
Hvala ti.
Posted by DEDA on 17. Oktobar 2008 at 15:03
Ja zimi volim da sve sto oljustim stavim na radijator da mi mirise u sobi…
Lepe su ti kreacije. Moja cerka stalno trazi da oljustim jabuku u jednom komadu, aonda uzme i izgricka koricu na deset mesta i napravi mi djubre samo tako, ljubi je tata…
Posted by Duda on 18. Oktobar 2008 at 00:05
Secam se detinjstva. Moj tata je uvek gulio jabuke u jednom komadu. Tako savijenu, kao ruza, stavljao bi na sporet (u kom je pucketala vatra i na kome se kuvalo), pa bi kuhinja sva zamirisala na jabuku. Onda bi tata, seckao jabuku na listice i stavljao, naizmenicno, sestri i meni, na jezik. Po nekad, bi prelivao, kockice jabuke, medom. Tata je imao te divne ideje, za razliku od mame, koja je sve nabavljala, kuvala. Tata je pravio i male zalogajcice koje smo mi zvale “pijaca”.:)
Posted by zelenavrata on 18. Oktobar 2008 at 01:50
Nema bre, imas stila pa to ti je.
Ruzice su prelepe i sigurna sam da lepo mirisu.
Obozavam jabuke!
Posted by makarone on 18. Oktobar 2008 at 11:47
Uvek imaš predivne ideje! Obožavam miris jabuke i dunje u jesen.
Posted by afroditta on 18. Oktobar 2008 at 12:46
@duda:Kako si sa malo rekla tako puno.Hvala ti sto si podjelila to sjecanje.
@Svi posjedujemo poneki dar.I svi su lijepi na svoj nacin.
Hvala ti.
@makarone: Hvala ti.
Da jabuke i dunje.To su nekako plodovi nasih djetinjstava.I uvijek su nam bile dostupne.Dunje na ormarima nasih baka i djedova.Miris jednostavnosti i ljudske skromnosti.E to je za mene jabuka i dunja.
Posted by shaputalica on 18. Oktobar 2008 at 13:26
uuuu, jeeee, što su dobre ruže! mirišu čak dovde
Posted by afroditta on 18. Oktobar 2008 at 13:30
@Saputalica: O,jeeee!
Posted by Duda on 19. Oktobar 2008 at 19:15
Super je sto si me ti navela da se setim nekih lepih dogadjaja iz detinjstva. Jos nesto, nevezano za jabuku. Svake nedelje smo sestra i ja, prelazile ujutro kod tate u krevet (mama je bila na pijaci, spremala dorucak), svaka sa po jedne strane, naslonjene na njegove misice, a on je drzao Zabavnik. Tako nam je citao, od prve do poslednje strane: Paju Patka, Flasa Gordona, Verovali ili ne, Miki mauza i mnoge druge divne stvari. Mama je, naravno sizila, jer se morao obaviti dorucak, da se “ruca na vreme”. Jadna mama, a mi se izlezavali i uzivali.
Posted by afroditta on 19. Oktobar 2008 at 19:38
@Duda: To su dogadaji koji se ne zaboravljaju.Zabavnik! Jao,dobro si ga se sjetila.I ja sam redovno citala Zabavnik.Uvijek sam sa nestrpljenjem cekala novi broj.