Ovdje i sad – izvan vremena i mijesta
Jeseni,dobro nam dosla!
Poneki zir i kesteni,jos zacaureni u svoj bodljikavi oklop,kao stona jesenja
dekoracija.
Jesen na stolu.
List hrastovine i dva zira.
Sezame otvori se!
Kesten je ugledao svijetlost dana.
Prvi dan jeseni je osvanuo okupan u suncu.Ipak je sunceva zraka,izgubila na snazi.Uspijeva mi dodirnuti lice,ali pod kozu ne dospijeva.Hladnoca se polako u kosti useljava i bez jakne se ne izlazi iz kuce.Osjecaju se promijene,lisce lagano zuti,opada i vjetrom se rasprsuje ulicama grada.Melanholija kuca na vrata,i ne osijeca se kao teska i sumorna,vec vise kao energija koja nas zatvara u sebe.Kao da nas opominje,podsjeca da je energija sakupljena od ljeta,bogatsvo,koje ne treba prosipati tek tako,vec je treba stedjeti i cuvati za duge i mracne dane,bez sunca,bez svijetla.Jesenji karakter je blago introvertan,cutljiv i tih.Cini se kao da je zivot utonuo u mirne vode i da je plovidba nepodlozna uticaju te zatvorenosti.Ali to je samo privid,jesen je puna intenziteta,varljivosti ali i skrivene mudrosti.Ona je spremna da u prirodnom ciklusu, zbaci svaku zastitu i oklop i uvede prirodu u period zamiranja,ostavljajuci za sobom plodove svoje preobrazbe.Drveca su se prorijedila,ptice su postale tihe,skoro neprimjetne.Zaustavila sam dah i osluskujem.Nedeljno jutro,tiho i pusto.Vjetar pomijera grane i daje listovima zvucnost.A onda opet tisina,opet nepregledni mir,uvijek prisutan iza svake larme i mentalne buke,koje izaziva bujica misli i sablona koji se ponavljaju u nedogled.Treba ih zaustaviti na cas,koncentrisati se samo na disanje i slusati tisinu,koja je izvor spoznaje ljepote svakog trenutka i svake situacije.Njima ne pruzam otpor,zeleci tako,nesto drugo,neku drugu situaciju ili neke druge okolnosti.Kad se prepustim sadasnjosti i trenutku ne prilazem i ne unosim mu nikakve emocije,ocekivanja,repove proslosti,snove o buducnosti,tada spoznajem snagu sadasnjeg trenutka i magicne dimenzije,uvijek prisutne ali cesto zasjenjenje umnom bukom i rijekom misli i mentalnih slika koji su plod danasnjeg zivljenja.Fokusom na disanje,zaustavljam protok svake misli i tada sticem jedinstvo sa ljepotom zivljenja i prirode koja me okruzuje.Priroda je uvijek lijepa i zivot isto tako.Sve se mijenja,nista nije stalno osim cinjenice da je sve promjenjljivo.I necu pruzati nikakav otpor,necu zaliti lijeto,koje je proslo.Necu spominjati ni zimu,o njoj cu razmisljati,kada za nju dode vrijeme.Sada i ovdje je bitno.Ovaj trenutak,ovaj miris,ovaj zalogaj,ovaj srk kafe,ovaj pogled i ovaj mir.Ako ih propustim,misleci na nesto drugo,izmaknuce mi se „OVAJ TRENUTAK“ nepovratno i za uvijek.A zivot ide samo uzivo i nema reprizu.
Pita me cerka: Ko jede kestenje? Cutim i gledam kako prelazim ulicu… Ona sama odgovara: Veverica… Presli smo ulicu, a ja kazem kako kestenje jedu i jos neke zivotinje.
Ona pita za zireve. Pa isto veverice… Ali i divlje svinje i jos neke zivotinjke, ali ne mogu da se setim koje…
I tako stigosmo kuci, a mene malo sramota sto nemam pojma ko sta jede u prirodi, a znam da ce oni to vec uciti u obdanistu.
Ali znam da je hladno i da mi se ne mili da izadjem napolje…
A tek je jesen.
Lepa je, barem meni….
Da, jesen je bas poranila. Mi kao da smo do prosle godine bili malo razmazeni sto se vremena u septembru tice…prjatno toplo, prolecne temperature….pa nam je ovo sada strasno…..najgore je zbog ovog naglog prelaza, pola stanovnistva ovde vec hoda sa maramicama u rukama i zimskim jaknama…
a tvoje slike su kao i uvek prelepe….
mi rado setamo alejama u krosnjama kestenja i skupljamo plodove po travi, ali jos cekamo koji zrak sunca…pa da izjurimo u setnju…
pozz
Lepo si ti to sve napisala i oslikala, ali nema sanse da je zavolim. Sve mi se nesto stuzi, kada opadne lisce, pa se onako svo ubalavi na asfaltu. Da vrat slomis. U sumi je druga prica, koju bas i ne znam, jer sam u gradu. Do duse, setala sam po liscu na Iriskom vencu. Bilo je lepo. Ne mogu da zavolim jesen, ni pored sume,kestenja,zireva. Leto je moje godisnje doba. Dobro si rekla, da zivot nema reprize. Ja samo kukam, a zivot mi prolazi, prolazi…
@Deda:Podsjeti me na jesen iz moje(prve)mladosti i perioda pecenih kestena.Mi djeca bi cekali da se ispeku pa da kupimo fisek.A onda guljenje i tragovi garezi na prstima.
@Sarah:Dosla je nekako prebrzo ova jesen.Izviri malo sunca,ali nema neke topline.I mi skupljamo plodove .
@Duda: Ja sam dijete jeseni.Inace volim sva godisnja doba.Svako od njih je posebno.Ljeto je razdoblje puno zivota i topline,ali moram priznati ne bih voljela zivjeti tamo gdje je vjecno toplo.Bilo bi mi previse.
Jesen je predivna i meni nekako mirisljavija od proleca i nekako sam se u jesen zaljubljivala… a
kestenje, i danas odlazim,skupljam ih i imam ih svuda po kuci, podsecaju me na mnogo toga…
Obožavam jesen, i nikako da stignem da prošetam malo po okolini.
Volim kad unesem jesen u kuću, ali i kad zamiriše pečeno kestenje …
Uh, jos kako bih uzivala u letu, stalnom. Ali gde je vazduh suv, a ne kod nas 89-90 procenata vlage.Na primer u Las Vegasu, salim se. Bila sam tamo jer mi zivi kuma u njemu. Kod njih bude i 50 stepeni, ali je uzasno suv vazduh i ne znojis se. Volela bih da je stalno tu negde oko 25 do 27 stepeni. I dalje ne volim jesen! Zao mi je! A kad osetim kesten, muka mi je, jer znam, sada ce zima, jos gore. I jos nesto veoma ruzno: ljudi jedu kestenje, onako ulicom, drze fisek u ruci, ljuste ga i bacaju kako ima zapadne. Ljuski na sve strane. Kada bi bio neko da mi ga cisti, to je druga prica.
@Mahlat: Mora da je divno zaljubiti se u jesen.
@Suske: Ljubav prema jeseni?
Odlicno se razumijemo. 
@Duda: I ovdje je visoki procenat vlage.Podpuno te razumijem i znam o cemu govoris.
prelepa jesen ali samo na tvojim fotkama,kod mene danima kisa pada i sve je tako depresivno da boli.
I kod mene danima pada kisa… i hladno je kao zima da je…
Joj, jedu mi se kesteni. Moja zena ih obozava !
@Zmajcek: Hvala ti Zmajcek!
Dan je osvanuo suncan,mada nema neke topline.Taj period smo ostavili iza nas.Sad je tako kako je.Ipak svakoj se suncevoj zraci radujem.
@Deda: Deda,da znas da cu danas da skoknem na jednu veliku pijacu i da cu da obratim paznju na kesenje.Ako ih bude,veceras ce mi u rernu.I ja obozavam kestenje.
Vec tri dana lije kisa, majko mila! Secam se jedne grozne kise kada sam bila jako mala. Mozda sam imala 4-5 godina.Tada jos nismo imali tv. Bila sam kod bake a napolju je uzasno grmilo, pljustala je kisa i duvala vetrina. Moja baka se jako bojala, pa me je uzela u narucje, jako smo se zagrlile i plakale. Pevale smo jako veselu pesmicu: Kisa ce padati, vetar ce duvati, a moja Nana i ja cemo umreti! Kao da je znao sta se desava u Naninom stanu, naisao je moj tata i „spasao“ nas sigurne smrti, kolacima.
@Duda:Svemocna dijela djetinjstva.Snazna prica Dudo.