U ovoj hladnoj veceri,u ovim sitnim satima tisine,zvuk dobija na intenzitetu,a dusa bi da poleti,da se otme svim postavljenim preprekama ,da osjeti vazduh pod krilima koji je nosi, tamo gdje bi u ovom trenutku najradije bila.Sve je utonulo u mir,samo otkucaj sata i pomjeranje dijafragme,djeli ovaj trenutak na budnost i san.Ponavljam melodiju,ona veceras ima ljekovitu moc.Budna sam,a sanjam,otvorenih ociju,ne dopustajuci sadasnjosti da mi izcezne.Uhvatila sam je cvrsto,objema rukama.Mozda ipak poletim u sljedecem pokusaju.
Deepak Chopra
Objavljeno od strane Zmajcek na 17. avgust 2008 u 14:38
Jako zajebano je ovo jer ako se ne uspe poleteti od ovoga zaista moze da stane srce.
Sav sam se najezio dok ovo slusam.
Objavljeno od strane afroditta na 17. avgust 2008 u 19:31
@Zmajcek: Samo bih se slozila sa tvojim misljenjem.Nevjerovatno mocna melodija.
Objavljeno od strane Suske na 18. avgust 2008 u 06:03
Budna sam, a sanjam …
To mi je skroz poznato, uz melodiju, efekat postignut 100%.
Objavljeno od strane Charolija na 20. avgust 2008 u 09:40
Divno, poletećeš sigurno u sledećem pokušaju! Ova melodija tera na let!
Objavljeno od strane makarone na 28. avgust 2008 u 22:03
Ne ni ja neću zaboraviti…da uvek imaš keca u rukavu da me obraduješ kad ti svratim na blog!
Objavljeno od strane afroditta na 28. avgust 2008 u 23:22
@Makarone: Da,da ni on ne moze nikada zaboraviti.
Objavljeno od strane jelenaartpoezija na 10. oktobar 2008 u 00:42
Optimizam budnih sanjalica.