Viva la vida

Dan je bio prevruc za setnju.Cekala sam vece, u nadi da ce se temparatura spustiti do razine ugodnosti.Oko 7,30 mi se napokon ukazala prilika i krenula sam.Onda mi se javila zelja za jednom duzom voznjom na biciklu.Naravno,gume na pola ispuhane.Trk u stan po pumpu.Poslije ekspresnog podizanja pulsa od zustrog pumpanja,zaradila sam ozarene obraze i znoj na celu.Krenuh polako,uz brdasce,pa duz nekoliko stambenih cetvrti.Na ulici ,pa skoro bih rekla,nigdje zive duse.Samo sam srela nekoliko biciklista i par bucnih mopeda.Ne znam koliko sam dugo bila vani,ali voznja biciklom mi je izvanredno prijala.Dosla sam kuci pred mrak,sto ce reci,negde izmedu 9.30 i 10,00.Usput sam napravila par vecernjih foto-zabiljeski,cisto da se poslije ,sebi ne zalim kako sam ispustila da zabiljezim ovo predivno vece i fantasticne boje neba.