Bistra voda
i kamen u dubini……
Jel’ to isti onaj,
sto ga zvahu
kamenom spoticanja
i sto ga bacise
rijeci u zagrljaj,
da mu ona tijelo vaja
i od njega oblutak
pitom stvara,
tek toliko da na dlan stane,
izgubivsi spoticaj svaki,
kao i sijecanja
na prohujale dane.
Deepak Chopra
Objavljeno od strane sarahstory na 8. mart 2008 u 22:05
divna pesma…Oblutak….pa nisam cula tu rec….najmanje deset godina…
pozz
Objavljeno od strane Suske na 8. mart 2008 u 22:07
Promašiću temu, ali moram da probam
Godine ublaže mnoge osećaje. I bol, i tugu a i sreću. Ali ih je lepo, takve staviti na dlan …
Objavljeno od strane afroditta na 8. mart 2008 u 22:38
@Sarah : Razumijem te,tako i ja.Mi u dijaspori imamo statican
jezik.On se ne razvija kao u maticama.Mnoge rijeci se ne
upotrebljavaju ili se samo rijetko pomenu.Kada cujem neku
rijec,koju dugo nisam cula,uvijek je nekako okrecem u glavi,
mjerim je,vazem i pokusavam ponovo da je integrisem u
vokabular. Blogovanja daje jeziku mogucnost da opstane i
da se razvija,koliko toliko uz takt razmjene komunikacije.
Hvala ti .
@: Suske: Nisi promasila,a i da jesi.
Objavljeno od strane Charolija na 8. mart 2008 u 23:40
Isuviše je kratak ljudski vek da bi kamen spoticanja, postao divni mali oblutak za našeg života… Predivna pesma. Tera me na duboko razmišljanje. Hvala ti, ganula si me.
@: Zivot tese i izoblicuje ostre ivice.Ne moze se od svega napraviti oblutak,ali ivice mogu postati zaobljenije,pa ne strse i ne bodu.
Objavljeno od strane punky26 na 9. mart 2008 u 00:44
Baš lepa pesma,baš, baš…
@: bas, ti hvala
Objavljeno od strane mahlat na 9. mart 2008 u 10:13
Svaki kamen spoticanja moze da postane oblutak na dlanu. Vazna je volja…
@: Volja? Da,ali i strpljenje.
Objavljeno od strane amazonka na 9. mart 2008 u 16:03
njezno bas
@amazonka: hvala ti
Objavljeno od strane naivna07 na 9. mart 2008 u 17:53
Malo reci,a toliko receno! Cini mi se da je nekako vazno i to sto je voda ipak bistra!
@naivna: Bistra voda,kao metafora za iskrenost i cistocu svega.
Hvala.
Objavljeno od strane bubazlatica na 9. mart 2008 u 18:05
Slonis taj kamen, sto se o njega spoticalo na vitrinu, brisi redovno prasinu, pa kad ga povremeno pogledas bice ti drag.
@Buba: U fazi sam proljecnog ciscenja.Dobro cu izpolirati kamen i staviti ga u vitrinu.
Objavljeno od strane makarone na 9. mart 2008 u 20:24
Afroditta-ne znam gde se dede moj koment na Bistra voda? rekla sam da je divna pesma i da podrzavam tvoj stav u vezi jezika. I jos sam rekla kad vidim ovu divnu fotografiju,odmah imam zelju da se zagnjurim i da se napijem te vode.I jos sam rekla da nisam znala do sada da nisi ovde.Veliki pozdrav.
@makarone: Zao mi je ako je progutan tvoj komentar.Volim vodu…more….bistre rijeke i izvore.
Objavljeno od strane sarahstory na 9. mart 2008 u 22:33
Statican jezik, to me je nekako i nateralo na ovo javno pisanje i komunikaciju…..zato me svaka zaboravljena rec vrati u proslost, dodirnem ponovo neke zaboravljene coskove, a ova tvoja pesma i slika su me vratile na jedan izvor bistre vode…..tamo negde…
@Sarah: Imamo se gdje vratiti,barem u mislima.
Objavljeno od strane Deda na 10. mart 2008 u 20:19
Znam ljude koji skupljaju lepo kamenje koje je priroda oblikovala. Ali je ovo nesto prelepo kroz pesmu napisano… Ipak je kamen spoticanja nesto sto ne ide kroz oblikovanje i drzanje u ruci…
Objavljeno od strane КОНСТАНТИН na 11. mart 2008 u 17:36
Ех, драга, иступе се временом и најоштрији рогови…
Добра песма.
Objavljeno od strane LERMONTOV na 12. mart 2008 u 14:07
Svaki kamen je tezak bez obzira na mjestu gdje on tako surovo pokazuje svoju moc…gdje god on padne i instalira sebe i vlastitu tezinu ostaje samo trag dovoljno dubok da poklopi i nasa sjecanja….sreca sto je voda bar ostala bistra i cista i nosi bistri pogled na stvari i tezinu…tako je to i u zivotu..sve zavisi od toga koliko je cist prozor kroz koji gledamo jer tek tada mozemo jasno videti koliko je cisto srce drugoga…bez spoticaja na putu tog pogleda ne mozemo ni da dodjemo do kvalitetnog pogleda….