zavrni – zasarafi
U nekoliko navrata sam cula uzrecicu da, zena drzi tri coska u kuci,a muskarac samo jedan.Nije li onda ovaj kofer jedan od pokazatelja,da je zena, spremna da umijesa svoje prste i u cetvrti? Ili je mozda odustala od nekog od ova tri i odlucila da uhvati alat u svoje sake i pocne da zavrce,tamo gdje je odavno pocelo da popusta.Ociglo,da je bilo dosta dirigovanja sa tribina.Sada je postalo vise, nego pozeljno postati, poznavalac porijekla nedaca i znati,gusiti ih u izvoru.Hoce li ruzicasta boja izazvati masovni talas medju populacijom zenskoga pola,vrijeme ce pokazati.Ali da marketing nije iz petih zila pokusao, da usavrsi i prosiri domene zenskog interesonvanja,slika sama govori.Ipak ne mogu, a da se ne zapitam, cija je bila ova “sjajna” ideja?Ako je muskarac,dizajner i odgovorni, za ovaj ruzicasti “shik escajg”,mogu samo reci:“Svaka cast,da se usudujete, prepustiti jedan od zescih pojacivaca libida, u zenske ruke.“Nadam se da znate sta radite?Jeste li uopste razmisljali malo dalje,nego sto vrh vasega nosa, seze?Zena je elasticna i brzo hvata ritam i nove talase.Ali dobro,neka vam bude,nemojte poslije, nas da krivite ,sto se nagomilao ves za peglanje. Ali ko zna,mozda u medjuvremenu izmisle peglu na daljinski,pa ce i muski, moci sa svojih sofa, uporedo, dok gledaju tv opeglati ,pokoju krpu ili kosulju.Ali,ako iza ovog projekta stoji zena,onda nam se crno pise.Obicno se kaze, da je zena zeni, najveci neprijatelj?Tako da ovaj,maleni, cakani kofercic moze da nas dode glave.Pa zar nemamo dovoljno artikala,aparata i alatki za dnevno zongliranje? Ne stoji li nam cesto, dusa u nosu i srce na stapu?Mozda, da se ipak dobro promisli, da li se ovakav kofercic, zeli na poklon? Nemoguce mnogo, skrivenih poruka se krije u prihvatanju ovog hobija i svojatanja klijesta,sarafcigera i brifera,kao prirodno interesovanje, opgradacije kuvaca. Neki od muskaraca ce se mozda i radovati ,naglom povecanju slobodnog vremena i skidanju tereta sa leda.Ne zove li se ovo,jos jednim pokusajem ostvarivanja ravnopravnosti medu polovima? Ko ce kome ustupiti mjesto pritezanja sarafa, stvar je internog dogovora.Hoce li ruzicasti kofercic, dobiti zeleno svijetlo u buducnosti,tesko je reci?Na zalost, nemam kristalnu kuglu! I mozda je dobro da je nemam.Java je ponekad dovoljno zastrasujuca,sama od sebe.A, zongliranje nam ne gine,i sa kofercetom i bez njega.Samo se nadam ,da cemo uvijek, svijesno birati rekvizite, i da cemo sarafiti,kao plod volje i interesovanja ,ponekad iz nuzde ali nikako iz hira, zbog talasa koji zapljuskuju covjeka,preplavivsi ga svim mogucim i nemogucim zahvatima, kapitalne gladi.A sto se boje tice,ne svida mi se roza boja,nekako mi je, mlakava i signalira na nja,nja stanje.Mozda ljubicasta,kao neko srednje rijesenje i pokusaj unosenja ravnoteze izmedu mog maskuliniteta i feminiteta .Nije li mozda, upravo zbog toga, to, moja najdraza boja?…… ah’ ta ravnoteza! Smijem li ,sve ovo oko ravnoteze, nazvati ” oktobarskim sindromom “? he,he!
